Znakovi Kraj Puta

Kad se jednom vratiš

Biće sunčano jutro

I gnijezdiće se golubovi pod urušenim krovom stare stanice

Kao dokaz da nas ljubav ne napušta lako

Nisu nas pogodili kad su gađali s’ brda

Nas su ubili znakovi kraj puta

Na onom betonskom zidu tačno u deset i pet

Lijepo je pisalo Volim Te

A mi mislili da je golubje paperje ispod napuštenog krova anđelskog porijekla

I da po zraku šara i nagovara

Poljubi je.

Poljubi ga.

Kad se jednom vratiš

Mirisaće zrak po soli

Koja mi se slila i zavukla po porama

I novim borama kojim sam brazdala vrijeme čekanja

Kruneći polako primirje koje smo potpisali

Dva umorna borca i tvorca svih nemogućnosti

Kojim smo stvarali zagrljaj

Jedino moguće mjesto u kojem se stvarno moglo preživjeti

Kad se jednom vratiš

Neka bude deset i pet

Nemoj opet da kasniš

Lila pruga s’ tvoje karo košulje me zamolila

Da ti kažem da još miriše na te

Sad kad je tuga porasla

Taman mi je

Samo malo rukavi da se skrate

Kad se jednom vratiš

Tačno u deset i pet zaustaviće se vrijeme

Kucaće samo breme na duši

Neko je izbrsao znakove kraj puta

A mene ono Volim Te i dalje grebe i guši






Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *