Intervju sa Halidom Bešlićem

Sa Halidom Bešlićem je uvijek interesantno razgovarati ali ga je veoma teško „uhvatiti“ za intervju. Obaveza, što poslovnih, što privatnih je mnogo. Ipak, imali smo sreću i Halida smo „uhvatili“ na njegovom nastupu u njemačkom gradu Nünbergu. Bio je raspoložen da za Express malo otvori dušu.

Na početku pitali smo ga za zdravlje osvrćući se na posljednje natpise o tome da mu je nedavno u posljednji momenat spašen život.

Vratne žile 

Danas je takvo je vrijeme novinara da uvijek prave bombastične naslove koje u suštini niko ne čita. To je sve vaše maslo, ali šta ću, ne mogu se protiv toga boriti. Ali, bez medija nema ni nas pjevača, ne ljutim se ja. U biti sve je to bila istina. Sasvim slučajno sam otišao na pregled, sve inače kontrolišem, ali nikad te vratne kanale, žile…I na kraju se ispostavi da su baš bile dobro začepljene. Da nisam tada i u tom momentu to kontrolisao, vjerovatno bi bio dan D za Halida.

Vaša publika se bila itekako zabrinula, jer svi brinu za vaše zdravlje. Svi, čini se, vole Vašu jednostavnost. Kako to objašnjavate?

– Ja ne znam drugačiji biti, ne znam se folirati. To ne znam objasniti. Pa valjda ljudi prepoznaju u meni tu neku moju jednostavnost i skromnost. To je u stvari moj imidž. Ja imidž ne pravim, ja ga živim. Ali svako od nas je tu zbog ljudi, naroda, i ja ne mogu zbog te neke moje popularnosti da se odvajam od njih. Ja sam njihov, a oni su moji.

Vole vas čitave porodice i dolaze na vaše nastupe kako bi uživali u pjesmama, ali i druženju s vama. Dosta je i familije…?

Danas kada mnogi ne drže do familije, a posebno one daljne, ja sam i tu izuzetak. Imam sreću da imam brojnu rodbinu rasutu širom svijeta, pa tako i Njemačke i onda kada oni čuju gdje pjevam – eto ih odmah. Ja sam zbog toga bas sretan. Evo vidiš i sam, večeras su tu oko mene isto, a ja se samo smijem i baš sam radostan. A, doduše manje sam u Njemačkoj, pa me onda i požele…Ali mi ne možemo jedni drugima da dosadimo.

Kako ulazite u ozbiljnije godine, čini se da vaša popularnost raste. Ima li zbog toga zavisti od strane kolega?

Pa, moguće je, ali jedno je sigurno ja nikome ne zavidim. Ja više ne trčim da gradim karijeru, već sam je dobro izgradio i „zakucao“. Moje je još da čuvam ovo što sam stvorio, da držim da „vatra još gori“, a vatra će goriti sve do momenta dok ne odem na Bare, a nadam se da do tada ima još vremena. Pa ako ima onih koji mi zavide, još će da se načekaju (smijeh)“.

Da li razmišljate o tome, ako budu na dedu talentovani, da unučad uvedete u ovaj posao?

Nikada, ali baš nikad. Naravno, ja im neću određivati budućnost, ali ih mogu savjetovati. Ovaj posao se meni na momente bio baš zgadio, ali šta ću, uvučen sam u to, i ja sad bez toga ne mogu. Sva je sreća da ja muziku i previše volim, ali posao kao posao ne valja ništa. I kada sam počinjao, a evo i danas je tako, estrada je jednostavno jedna neuređena oblast. Moj Dino je bio nešto planirao, imao je talenta, ali ja sam ga odgovorio od toga. Rekao sam mu da pjevati ne može jer nije bolji od mene, a da je bio možda bi ga i pustio. Drago mi je da mi se dijete bavi drugim poslom. Ipak, moram da kažem da se ne bavim pjesmom nikad ne bi doživio ovo što sam kao pjevač doživio i vidio, a tu opet mislim kako na dobre isto tako i na loše stvari.

Šta bi bili da niste postali pjevač?

Pazi nešto, ima ljudi koji su srećni u krugu od 50 kilometara od sebe i ništa im više ne treba. On je sretan u tom svom krugu, a možda čak i bolje živi od mene koji putujem po svijetu, pa nekad ne znam ni u kojem sam gradu ili državi. Kad si zadovoljan unutar sebe , onda si sretan. Da sam bilo šta radio, ako bi bio zadovaljan sa tim, bio bi sretan“.

Halid i politika?

Ma na nju gledam kao i svaki drugi normalan čovjek. Pratim, čitam i čekam da se pojavi neko pozitivan. Svaki pozitivan momenat ljude oduševi, pa bi tako bilo kad bi došao neko konkretan, pozitivan i voljan da uvede malo više pozitive. Koliko sam ja shvatio, nas je međunarodna zajednica pustila da se mi malo sami krčkamo u tom našem „bosanskom loncu“, a koji se još nije skuhao.

Da li je danas opasno živjeti u Sarajevu?

Na momente jeste, ali ima puno više onih momenata kada nije. Činjenica je da se napravila jedna negativna atmosfera koja je nametnuta, ali od svakoga. Ima ljudi i koji jako dobro žive, pa govore kako ništa ne valja, da je sve gore i gore. Ne može biti da ništa ne valja, ima valjda i pozitivnih stvari. Pa kada ti to „ne valja“, uđe u psihu, onda više nemaš volje da živiš ne samo u Sarajevu već i u cijeloj BiH, ali isto tako i u regionu.

Da li uopšte znate koliko ste dueta snimili?

Jooooj, gdje me nađe! Nemam pojma, vjeruj mi! Ja sam dosta tih dueta snimio iz prijateljskih razloga, zamole me ljudi, a ja onda pristanem. Bilo je kako uspješnih isto tako i neuspješnih, ali hajde, šta češ… Neki su bili nestrpljivi, pa samo da snime, a nisu ga onda reklamirali. Ono što mogu da pohvalim je duet sa Željkom Bebekom koji je za mene najbolji pop rok pjevač u regionu, pa onda duet sa rahmetli Donom Ares, koji je baš napravio pometnju i koji je evergrin.

Nije im lako 

Po čemu ćete pamtiti Donnu Ares, osim po toj vašoj pjesmi?

Bila je drugačija. Bila je prava žena iz Krajine, baš onako drčna i ponosna. Pamtit ću je po njenom talentu i harizmi koju je širila oko sebe. Bila je pravi borac. Ode mlada i baš mi je izuzetno žao.

Šta biste savjetovali ovoj današnoj masi mladih i novih pjevača?

Ma, ko sam ja da ih savjetujem?  Nije im lako, treba da se bore za svoje mjesto, a to će im biti zaista teško. Neko će imati više, a neko manje sreće, neko će imati hit, a neko snimiti po deset pjesama i bit će opet na početku. Vremena su čudna. Meni se čini da su dosta uspješniji ovi koji ne znaju da pjevaju. Kada snimaju pjesmu naštimaju se malo u studiju, a kada izađu na bini, onda ništa od njih. Prava truba. Ali valjda pogode pjesmu, imaju taj neki hit, ali opet ne traje ni to dugo. Kad-tad narod prepozna kvalitet. Danas ima više onih koji dosta dobro pjevaju, a ne mogu da „pogode“ pjesmu.

Nove pjesme?

Sa mojom ekipom radimo na tome. Pjesama ima, možda opet bude neki duet, jer neke moje kolege to žele, pa ćemo vidjeti“.

Snimio bih duet sa Edom Maajkom 

Sad su u modi dueti sa reperima. Da li biste snimo jedan takav duet?

Edo Maajka je moj veliki prijatelj, pa ako bi se odlučio na to, onda bi to mogao biti samo on. Ali svi su oni dobra raja i ja podržavam njihov rad. Jala i Buba Coreli su isto dobri i kako vidim i čujem pogodili su hit sa Majom Berović.

Nema druženja među pjevačima 

Koliko ima privatnog druženja među pjevačima?

Pravo da ti kažem i nema nešto. Svi mi danas živimo svoj život, svako radi za sebe. Mi smo sad svi solo igrači, nema više zajedničkih turneja kao nekada, pa deset pjevača krenu i putuju. Danas je to borba za opstanak, pa onda ima i prirodne ljubomore, ali ima i finih prijateljstava. Pa, kako rekoh, zbog stalnih putovanja i nema baš nešto nekih velikih i stalnih privatnih druženja. Danas je muzika otišla u drugom pravcu i nema klasičnih koncerata.



(Next News) »



Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *