Hajka

Dvadeset osmi četvrtak je bio
u vodicama belaj se desio.
Našeg Čolu spopalaje muka
u vodicama ugledao vuka.
Skaće Šemsa od grane do grane
ne bil našla svoje Šuše rane.
Pretražuje Šemska svaki šumarak
ne bil našla od kozleta parak.
Šemsa nađe Šušu pa povika.
Đemo mili ostašmo bez mlijeka.
Ma šta reće moja draga ženo
đaba li smo kupovali sijeno.
Nije bilo meni koze draže
gdje su ti lovci što vuka ne traže.
Znaju samo da pričaju bajku
ode Čolo da sazove hajku.
Svi poštuju i slušaju Čolu
treba hajku napravit u Stolu.
Podiglo se i staro i mlado
hajku predvodi stari Dado.
Galami Dado grlo ne žali
lupa šerpom i mine pali.
Odjekuju poklopci i lonci
u Stolu su samo hrabri momci.
Hajkačima nema kraja
Čabuljom se prolama vika i graja.
Na čekama lovcima je muka
ne nađoše ni koze ni vuka.
U sami sumrak vračaju se kuči
sve ih sada jedna briga muči.
Čolo sjedi i besjedi na debelom panju
treba stoku čuvati i noću i danju.
Kaže Dado ja bih žicom ogradio brdo
tako čemo sačuvati krdo.
Pljušte prijedlozi sa svih strana
sve gori od goreg da im nema mana.
Sa tim idejama raziđe se hajka
tako je nastala ova mala bajka.
Vjetar sa planina nosi hladan zrak
dok nad selom nadvija se taman mrak.
Autori: Roby i Eso