Zdravko Čolić nije poznat po incidentima, pa je tako uvijek važio za “dobrog momka” na domaćoj javnoj sceni, ali mu se jednom desio peh.
Dogodio mu se takav propust zbog kog je morao kod sudije, a zbog čega ima i dosije. On je sredinom osamdesetih, kako je istakao za “Nedeljnik”, odlučio da se malo odmori od muzike, pa je postao privrednik.

Objasnio je kako je bio priveden, pa pušten da se brani sa slobode, a onda i kakva je bila reakcija naroda i da je i te kako bilo onih koji su smatrali da treba da bude osuđen.

“Bio sam neka vrsta menadžera i čovjeka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije, a šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu”, rekao je pjevač, pa je na pitanje kakvo je to bilo iskustvo za njega odgovorio:

“Bilo je vrlo neprijatno. Ljudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vrijeme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista. A ja natovaren u grombi kaputu kao u pjesmi Bijelog dugmeta i oni me sačekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sačekao osam mjeseci, ne bi do tog hapšenja ni došlo. Ali to su bile čiste pare, nikakva ‘crna lova'”.

Tada je tri dana proveo u pritvoru, pa je objasnio kako je to izgledalo:

“Prvi dan sam bio u kancelariji kod načelnika. Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Cijeli dan traje razgovor, od osam ujutru do osam uveče. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Poslije tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smjenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj riječi jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi. Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: ‘Kriv je, osudite ga’, neki drugi su vikali: ‘Gdje ste osudili čovjeka, pa svi kupujemo devize?’ I, naravno, da dođe Ante Marković i donese zakon da svi možemo kupovati devize”.

Inače, Zdravko Čolić je bio specijalni gost na drugom Merlinovom konceru u Beogradu, a kada je izašao na binu, Arena se doslovno tresla od aplauza, vriske i ovacija.

Dino je tada Čoli uputio i emotivne riječi:

“Dame i gospodo Zdravko Čolić. Imam tu sreću da sam kao dječak bio na njegovom prvom Koševu. To je bio spektakl. Bili su laseri i svirao je bend iz Londona. I sad smo tu zajedno”.

Pjevač je zatim zapjevao pjesmu “Da ti kažem šta mi je”, a publika je sa njim pjevala uglas te beogradske večeri.