Zamislite gužvu u restoranu: zveckanje tanjira, muzika, glasni razgovori ljudi… Čudno je da iko u takvom okruženju može da se fokusira dovoljno za bilo kakav razgovor.

Uvid u mehanizam mozga
Nova studija istraživača s Instituta za neuronauke Univerziteta Braun daje jedan od najdetaljnijih uvida u mehanizam mozga koji pomaže ljudima da na nešto obrate pažnju u takvom okruženju, ali i šta se dešava kada ne mogu da se fokusiraju, navedeno je u saopćenju.

U ranijoj studiji istraživači su ustanovili da ljudi mogu da kontroliraju na koliko toga se fokusiraju pojačavanjem relevantnih informacija i koliko toga mogu da filterišu isključujući sve što bi moglo da ih ometa. Novo istraživanje, objavljeno u Nature Human Behavior, otkriva proces pomoću kojeg mozak koordinira ove dvije kritične funkcije.

Glavni autor i neuronaučnik Harison Ric uporedio je ovaj proces s koordiniranjem mišićne aktivnosti za kompleksne fizičke zadatke.

– Na isti način na koji uključimo 50 mišića da izvedu zadatak poput korištenja štapića za ishranu, naša studija je otkrila da možemo da koordiniramo više različitih formi pažnje kako bismo obavili zadatak koji zahtijeva mentalnu spretnost – rekao je Ric, koji je studiju proveo kao doktorand Univerziteta u Braunu.

Istraživanje pruža uvid u to kako ljudi koriste svoje moći koncentracije, kao i šta dovodi do toga da im koncentriranje ne uspije, rekao je Amitaj Šenhav, profesor Odela za kognitivne, lingvističke i psihološke nauke.

Kognitivna fleksibilnost
– Ova otkrića pomažu nam da shvatimo kako su ljudi sposobni da prikažu tako ogromnu kognitivnu fleksibilnost – da obraćaju pažnju na ono što žele i to kada žele. Oni, također, mogu da nam pomognu da bolje shvatimo ograničenja te fleksibilnosti, kao i kako ograničenja mogu da se manifestiraju u određenim slučajevima poremećaja pažnje poput ADHD – rekao je Šenhav.

Da bi proveo studiju, Ric je dao kognitivni zadatak učesnicima dok je mjerio njihovu moždanu aktivnost pomoću fMRI mašine. Učesnici su vidjeli gomilu zelenih i ljubičastih tačaka koje se kreću lijevo i desno, poput roja svitaca. Zadatak, koji je imao različite stepene težine, uključivao je razlikovanje između pokreta i boje tačaka. Primjera radi, u jednoj vježbi učesnici su morali da odaberu koje boje je bilo više tokom brzih pokreta, a broj ljubičastih i zelenih tačaka bio je skoro jednak. Ric i Šenhav su analizirali moždanu aktivnost učesnika tokom tih aktivnosti.

Ric, postdoktorand na Institutu neuronauka na Prinstonu, objasnio je kako dva regiona mozga rade zajedno tokom ovih tipova zadataka.

– Možemo misliti da intraparijetalni sulkus ima dva radio-točkića: jedan za prilagođavanje fokusiranja, a jedan za određivanje filtriranja. U našoj studiji, prednji cingularni korteks prati šta se dešava s tačkama. Kada on prepozna, naprimjer, kretanje koje čini zadatak težim, ono tjera intraparijetalni sulkus da prilagodi filtriranje i smanji osjetljivost na pokrete. U scenariju kada je broj zelenih i ljubičastih tačaka skoro jednak, on može da naredi intraparijetalnom sulkusu da prilagodi točkić za fokusiranje kako bi se pojačala osjetljivost na boje. Tada su važni dijelovi mozga manje osjetljivi na pokret, a više na boje, pa učesnici mogu da naprave bolju odluku – rekao je Ric.

Njegov opis naglašava značaj mentalne koordinacije u odnosu na mentalni kapacitet, čime otkriva da je česta ideja pogrešna, piše Telegraf.

Drugačija perspektiva
– Kada ljudi govore o ograničenjima uma, često kažu „ljudi nemaju mentalni kapacitet“ ili ljudima nedostaje „računarska snaga“. Ova otkrića pokazuju drugačiju perspektivu o tome zašto nismo koncentrirani sve vrijeme. Ne zato što su naši mozgovi previše jednostavni, već zato što su veoma komplicirani, pa je koordinacija teška – rekao je Ric.